Zdrava hrana, zabluda ili istina

 Šta je uopšte zdrava hrana o kojoj se toliko priča? Svedoci smo prave ekplozije kako prodavnica zdrave hrane, tako knjiga i stranica na internetu koje promovišu istu. Želja da se hranimo zdravo je sasvim prirodan nagon jer samo slep ne vidi šta se dešava sa svima koji su se na ovo oglušili te se predali uživanju u hrani, pre svega životinjskog porekla. Koliko je takav način ishrane štetan, šta su posledice i rezultati ovog puta bih preskočio, jer je na tu temu temu toliko toga napisano i izrečeno da to više nema svrhe. Ko do sada nije shvatio i neće.

Ovaj put će pažnja biti usmerena na sve one koji se hrane zdravo ili bar misle da je tako, videćemo.

Nesporno je da prehrana svežim voćem i povrćem može doneti brojne benefite za zdravlje a pre svega kvalitet života, jer šta nam vredi dugo živeti ako je taj život prožet bolestima, lekovima i patnjom. Složićete se to nije život već preživljanje. Bitan je kvalitet a ne kvantitet. Međutim već odavno smo ušli u jedno novo doba, doba koje su nam  kao i mnogo toga kreirale dve industrije zla, industija lekova i hemijskih preparata. Veoma brzo su shvatili da od zdravog čoveka nemaju mnogo koristi pa su pokušali uraditi sve kako bi nam prehranu usmerili u njima željenom pravcu a on je bolest. Tada na snagu stupaju oni, farmakomafija koja svojim lekovima nikada nije izlečila ni jednu bolest, a jedino što vam se može desiti kada uđete u mašinu konzumenata lekova jeste da postajete ovisnik i njihov siguran izvor zarade. 

Gledajući ljude oko sebe i shvatajući da je đavo već odavno odneo šalu, oni koji i malo razmišljaju svojom glavom a ne stomakom i guzicom, su se okrenuli zdravijoj prehrani baziranoj uglavnom na svežem voću i povrću a rezultati su se veoma brzo videli. Pošto živimo u doba revolucije interneta i brzog protok informacija, ovako nešto se nije moglo dugo držati u tajnosti pa je trebalo sa strane farmakomafije nešto efikasno pod hitno uraditi. Tu je na snagu nastupila mlađa ćerka farmacije, još jedan jahač zla na zemlji- industrija hemijskih preparata ( čitaj otrova ) za poljoprivredu, ratarstvo i povrtarstvo. Na rezultate se nije moralo dugo čekati a mi moramo nešto veoma važno shvatiti, šta god mi uradili oni su nekoliko koraka ispred nas. Veliki sistemi na zapadu uz svesrdnu pomoć raznih otrova i hemikalija štetnih po ljudsko zdravlje, su počeli proizvoditi na istoj površini abnormalno velike količine proizvoda koji su uz to izgledali savršeno u odnosu na ono što smo mi do tada proizvodili u kućnim uslovima. Nije prošlo dugo i običan svet je postao "gladan" za tim preparatima i svemu što ide uz tako dobar prinos i na oko kvalitetan proizvod. Prvo su nam ponudili razne otrove u vidu preparata za zaštitu i prehranu koji su imali fantastičan učinak te je veoma brzo svako mogao imati mnogo veće prinose nego ranije. Hemijskom prehranom zemljište je polako uništavano i od plodnih ravnica su vremenom postajale peščare, što je zadnjih godina jasno vidljivo i kod nas gde su se po prvi put pojavile prave peščane oluje, u mnogome nalik onima u pustinjama. Objašnjenje za glupake je bilo kao po običaju krajnje debilno- pesak iz sahare je došao do nas i spustio se... i eto peščane oluje. Pametnom je ovo bilo dovoljno, međutim još uvek ima mnogo više onih drugih, lakovernih koji sve primaju zdravo za gotovo a mozak im služi za sve drugo sem za razmišljanje. Gotovo paralelno sa ovim na snagu stupaju hibridna i gmo semena, otporna na mnoge poznate bolesti, veoma visokog prinosa i plodova gotovo savršenog izgleda. O ukusu i mirisu se sve manje raspravljalo jer ono što je oku milo to je stomaku drago. Stara semena su veoma brzo pala u zaborav pa smo došli do tačke kada nikom više i ne pada na pamet da sakuplja seme za sledeću sezonu, kada je mnogo lakše kupiti kesicu u prodavnci i rešiti posao za sitne pare bez imalo truda. Sve to je imalo za posledicu veoma brzo i snažno zagađenje zemlje, vazduha a što je najgore gotovo svih vodotokova. Štetni hemijski elementi pogotvo oni najgori, teški metali, su se polako ali sigurno nagomilavali u donje tokove podzemnih voda gde im je mesto ( zato se i nazivaju teški metali) pa smo dobili začarani krug smrti. 

Da zlo bude veće kisele kiše koje su postale naša tužna stvarnost su veoma brzo dovele do toga da je postalo gotovo nemoguće u svom vrtu proizvesti voće i povrće, jer je sve njihovom štetnošću na biljni svet bivalo uništeno. Napori da se nešto proizvede u kućnoj radinosti su postajali sve veći i veći  a finasijska strana je sve više bivala na strani kupovine gotovog proizvoda u marketima, jer na kraju i pored velikog ulaganja i zalaganja nismo imali gotovo ništa ubrati u svojim vrtovima. Sa druge strane gotovo savršeno voće i povrće po izuzetno povoljnim cenama nas je sve više mamilo i kao da je govorilo, okanite se ćoravog posla jer od toga nema ništa, lakše je otvoriti novčanik i kupiti. Mnogi su odustali od svoje proizvodnje jer je sve bilo više nego očigledno. 

Međutim njima ni to nije bilo dovoljno jer setimo se u osnovi svega je prvenstveno zarada odnosno ekstra profit. Povrća i voća u kućnoj radinosti je bivalo sve manje i manje a po ekonomskoj logici, cena u marketima je prvo malo skočila da bi potom bezobrazno eksplodirala. Nazad je sada gotovo nemoguće. 

U marketima i na pijacama sada imamo prekrasne za oko prozvode ali zatrovane da zatrovaniji ne mogu biti. Za primer prelepa jabuka koju kupite je prskana minimum 40 puta a upravo za zdravlje ovog voća su vezani mnogi mitovi. Cvekla, šargarepa, peršun, rotkvice... rastu u zatrovanoj zemlji i pravi su izvor pesticida i teških metala. O paradaizu, paprici i krastavcima ne bi trebalo trošiti reči. Dovoljno je na internetu pogledati snimke koje postavljaju radnici u velikim plastenicima za proizvodnju istih i shvatiti šta dolazi na naš sto. Svaki od njih je toliko zaštićen kao da ne radi sa povrćem već u nekoj nuklearnoj elektrani.

Pitanje za sve koji kupuju povrće i voće za svoju prehranu i prehranu svoje dece, da li i dalje mislite da se zdravo hranite? Šta mislite šta se prodaje u marketima zdrave hrane, nešto drugo? To drugo ne postoji za kupiti, to se jedino može uz veliki trud i zalaganje i dalje proizvesti u kućnoj radinosti. Doduše tada ne smemo izvoditi nikakvu računicu jer ako nam je zdravlje na prvom mestu, nikakva računica ne dolazi u obzir, jer to nema alterntive.

Šta bi mogao biti odgovor na sve ovo. Sasvim jednostavno, za početak nabaviti ili kupiti staro seme povrća pošto ga još uvek ima u ponudi jer neće proći dugo vremena a odgovorni za zločin trovnja naroda će i to zabraniti. Kada jednom pribavite takvo seme, možete ga večno reprodukovati i večno imati, samo treba uložiti malo truda te svake sezone odabrati najbolji primerak i sačuvati seme za sledeću sezonu.  

Druga mnogo bitna stvar jeste stvoriti zaštićene i kontrolisane uslove za uzgoj a to se može jedino izradom plastenika. Samo na taj način možete vaše povrće zaštiti od štetnih atmosferskih uticaja. Naravno i za ovaj poduhvat je potrebno malo ulaganja i napora ali se svakako višestruko i na duže staze isplati.  

Na svima nama je da svako ponaosob razmisli u kom pravcu želi usmeriti svoj život. Alternativa uvek postoji bez obrzira koliko se svetski jahači apokalipse trudili.