MAJKA ZEMLJA

Dok je sunce sijalo visoko,
Zemlja, naša Majka, radila je mnogo;
Dušom i telom neka je blažena,
Došlo je vreme da malo počiva.
Leto vlada ponosito:
Požnjeveno sad je žito,
Voće zrelo sakupljeno,
Za zimu je sve spremljeno.
Otresli su lišće jesenji vetrovi,
Njive i polja pusti su, jalovi.
Poslednje sunce nikoga ne vara,
Promenila si se i postala stara.
Sve na svetu sprema se da spava,
Livade i šume i jezera plava.
Kada gladni vetar počinje da duva,
Zemlju će neko drugi da čuva.
Kraj je letnjeg zlatnog sjaja,
Sunce se polako sklanja;
Posle zimskog belog snega,
Vratiće se snaga leta!
Sve se stvari obnavljaju,
Dok ciklusi sunca traju.
Promene su sveta moćne,
Ona čini sve što hoće!"
"Gospa od Avalona"