Misteriozno najbogatije selo u Kini...

Huasi je neobično selo u istočnoj pokrajini Kine, Jiangsu, gde žive samo milioneri i važi za najbogatije selo na svetu.Ovde je reč o komunizmu i jednakosti, a svaki stanovnik ima milione na računu u banci, skupe automobile, vile, stanove i druge pogodnosti koje su nedostupne prosečnom kinezu.

Još pre pola veka, ovo selo nije bilo drugačije od drugih u Kini a stanovnici su preživeli samo zahvaljujući poljoprivredi.U tim teškim godinama  za Huasi, lokalni meštan Wu Zhenbao, obični poljoprivrednik, ali sa dobrim političkim umećem, preuzeo je mesto sekretara odbora partije u selu. Koristeći svoj položaj, 1969. godine doprineo je nastanku fabrike tekstila u selu. Tada je to bio vrlo rizičan korak, ali Zhenbao više nije želeo gledati  patnje gladnih kolega iz sela.Uz pomoć partije krenuo je u realizaciju specifičnog eksperimenta, stvaranja idealnog socijalističkog naselja.

Deset godina tekstilna industrija aktivno se razvijala i donosila dobre prihode, pa su zaključili da je potrebno proširiti posao. A onda su se na području Huasija počele gradititi ​​nove metalurške i tekstilne fabrike. Selo se počelo lagano kretati od poljoprivrede do industrijske proizvodnje.

"Ako imate samo žetvu, niste bogati. Da biste bili bogati, trebate novac. Bez njega su sve ostalo prazne priče, "- rekao je jednom, Wu Zhenbao.

Ne samo da su preduzeća i fabrike aktivno rasle, već i stanovništvo Huasija. Postepeno je selo kupilo oko 20 obližnjih sela, povećavajući svoju teritoriju na 35 kvadratnih kilometara Danas, bez prebrojavanja migranata, naselje ima oko 35 hiljada stanovnika, dok je 1950-ih stanovništvo Huasija brojalo samo 576 stanovnika.

Svaka porodica u Huasiju živi u luksuznom apartmanu, ima barem jedan automobil, kao i deonice Huasi zadruge, koje koštaju 0,5 do 1,5 milion dolara. Na bankovnim računima svaki stanovnik sela ima prosečno 250 hiljada dolara. Ali ako neko odluči napustiti svoje rodno selo - gubi sve, tako da mnogi smatraju da to bogatsvo uopšte i ne pripada njima. Upravljajući proračunom naselja uprava,  za godinu dana 20% od ukupnog seoskog prihoda,  raspoređuje jednako među svim stanovnicima Huasija, uzimajući u obzir čak i malu decu. Osim toga, svaki lokalni stanovnik dobija godišnji dodatak od oko 500 dolara i 150 kg pirinča. Ako jedan od seljaka doživi 100 godina, onda svi njegovi članovi porodice dobijaju oko 1.500 dolara.

Stanovništvo Huasija ima pravo na besplatno obrazovanje i medicinu. Oni dobijaju starosna osiguranja, subvencije na hranu a svaki odrasli stanovnik ima pravo na slobodno stanovanje.Postoji stroga hijerarhija između 2,000 registrovanih stanovnika sela, potomaka porodica koje su ovde naseljene sredinom prošlog veka i pridošlica koje ne uživaju u luksuzu kao  oni.

Huasi je pokreno veliki broj preduzeća koji ostvaruju milijarde dolara  prihoda svake godine u selu, ali u isto vreme zagađuju floru i faunu sela. Zabrinut zbog ovog pitanja, Zhenbao je odlučio zatvoriti tri hemijske fabrike. "Trebamo zlatnu i srebrnu planinu, ali pre svega trebamo čiste vode i zelene planine", rekla je sekretarica stranke.Počeli su izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a 1,5 milion dolara uloženo je u zelenilo stambenih kvartova. Do danas, stepen zelenila u selu je već premašio 40%.

U selu u kojem preovladava komunizam,  meštani obožavaju svoga vođu  Zhenbaoa, koji je svojim vlastitim rukama stvorio od malog sela na samrti najbogatiju pokrajinu.Zato i ne iznenađuje da je gotovo svaka porodica iz sela dala gotovo 15 miliona dolara za izgradnju nebodera od 74 spratova Zengdi Kongzhong, koji sa svojih 328 metara zauzima 15, nesto među najvišim zgradama u Kini. To nisu bile donacije, već investicije. Sada je neboder  ukras i lokalni orijentir Huasija, koji dolaze videti iz svih krajeva naše planete. Zahvaljujući ovoj investiciji, selo sada zarađuje ne samo od industrije, nego i od turizma.

Svaki sprat nebodera je pokazatelj bogatstva i prosperiteta Huasi populacije. Na primer, na 60. spratu nalazi se poznati zlatni bik koji teži jednu tonu i košta 47 miliona dolara.Unutar zgrade nalazi se hotel sa 5 zvezdica i poslovni centar, restorani, bazen i zlatne fontane.

Moglo bi se smatrati da je život u selu raj u kojem postoje sve prednosti i ostaje samo da se uživa. Međutim, to nije tako. Svaki seljak radi u jednom od preduzeća Huasija 7 dana u nedelji. Sa takvim rasporedom rada, ne čudi da stanovnici nemaju vremena za putovanje i da vide svet. I za ovo su našli rešenje. Zhenbao je napravioio "Park mira", u kojem su napravljene kopije kultnih mesta ne samo u Kini, već i u drugim gradovima na našoj planeti. Tu je i Kip pobede,Triunfalna kapija, Kineski zid i mnogi drugi jednako poznati spomenici. Sjedinjene Države u Parku mira prikazane su kao kip koji spaja Belu kuću, Kapitol i Kip slobode.Kocka i droga su strogo zabranjeni, nema barova, niti karaoke restorana.

Približno trećinu prihoda sela obezbeđuju industrija gvožđa i čelika.Huasi uvozi sirovine iz Indije i Brazila, a zatim izvozi gotove prizvode u 40 država sveta.Drugi deo prihoda donose tekstilne fabrike u kojima za šivaćim mašinama rade uglavnom žene.Desetine hiljada ljudi svakog dana dolazi da radi u Huasiju u čelečanama, tekstilnim fabrikama i turizmu.Oni ne dele luksuz starosedelaca.Huasi se nada da će turizam doneti gradu novi bum, jer  dva miliona ljudi godišnje dođe da vidi uzorno kinesko selo i njegove znamenitosti.