Drvo u životima naših predaka

U drevnim vremenima, gotovo pored kuća naših predaka, počinjala je šuma.Od drveta su pravili gotovo sve , kuće, posuđe, kašike, oružje pa čak i dugmad.Za svaku stvar postojala je odredjena vrsta drveta.
Naši preci su delili drveće na ono sa dobrom i sa lošom energijom.Drvo sa dobrom energijom je korišćeno za izgradnju kuća, stvari neophodnih za život i razne rituale.Na prvom mestu su bili hrast, breza, bor,kesten...
Čak i mi danas znamo 😀da određene vrste drveta mogu da nam predaju dobru energiju a neke da nam je izvuku.
Nači preci su svoje domove uglavnom gradili pored šume a ako to nije bio slučaj, već pri gradnji kuće, sadili su u dvorištu drveće koje je se nikada nije seklo jer se ono smatralo delom porodice.Uglavnom su to bili hrast ili breza a u Sibiru kedar.Drveće u svom dvorištu su toliko poštovali da su se čak sa njim konsultovali oko bitnih stvari za porodicu.Otuda u mnogim narodnim pričama i bajkama nailazimo na razgovore sa drvećem gde se često traži savet za određeni problem...
Postoje priče da su naši preci toliko postovali hrast da su ga neretko imali posađenog u samoj kući ili su čak oko hrasta  gradili svoj dom.Na taj način svetinja je bila uvek prisutna u kuci i on je ujedno predstavljao oltar.
Veliko je bilo poštovanje naših predaka prema drvetu i uopšte prirodi koja ih je okruživala.
Najveće i najcenjenije drveće se nikada nije seklo niti upotrebljavalo jer se verovalo da je takvo drveće naseljeno dušama pravednih predaka.Takodje se nije diralo drveće pored ili u blizini groba jer je vladalo mišljenje da se duša pokojnika tu naselila.
Takođe su zazirali i nisu hteli ni da dodiruju drveće sa posebnim anomalijama.Od suvog i mrtvog drveta se nije ništa pravilo jer ono ne poseduje vitalnu energiju koja bi bila korisna za svoga vlasnika.Takodje se izbegavala seča drveta zimi jer je ono tada u hibernaciji, snu i takođe ne poseduje u sebi potrebnu energiju.
Zanimljivo je da su izbegavali upotrebljavati dvo koje je srušio vetar ili neka druga nepogoda jer je ono doživelo nasilnu smrt pa čak ni stolari ga nisu upotrebljavali za izradu jer se verovalo da bi predmet napravljen od takvog drveta mogao svome vlasniku doneti smrt.
Naši preci su znali da je drvo živo, svesno i da oseća pa su verovali da ono plače dok ga seku.Zato su imali običaj pre seče da prinesu hranu, poklone se i razgovaraju kako bi odobrovoljili duhove drveta.
Znali su da žive u harmoniji sa prirodom i bićima koja je naseljavaju i veoma su ih poštovali.